19 Nov 18, 03:32 pre podne » Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?


Molim vas da se prijavite ili se registrujete.



collapse

* Pogledajte još:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...

Autor Tema: Akrostih Cecilija SČ  (Pročitano 784 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Akrostih Cecilija SČ
« poslato: Januar 21, 2015, 11:23:04 posle podne »
Тренуци праскозорја
 
Трептаје јутарњег руменила
Разливала је стакласта површина реке.
Ехо зова кошуте одзвањао је у
Нежној сумаглици још успаване шуме.
Уплашени славуји узлетеше пут неба.
Црвенперка се издигла из гнезда и вреба.
Испловише пловке у трагању за храном.
 
Прхнуше јата гладних птица
Резбарећи ваздухом необичне путање.
А нежно бели облаци,
Сусрећући се у бунилу,
Кренуше ка тек израњајућем Сунцу.
Омамљени корморани над водом,
Заносно у паровима плешући гњурају за рибом.
Орошена трава, пресијава се у бисерним куглицама,
Ројеви пчела на ливади навалише на недужне цветове.
Још снена веверица, с гране посматра
Аквареле тих предивних призора и одскочи са букве.
Цецилија 19.01.2015.

« Poslednja izmena: Mart 04, 2015, 08:20:12 posle podne CECILIJA SC »


Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #1 poslato: Januar 21, 2015, 11:46:09 posle podne »
Пут до путоказа ван времена

Пут ка теби никад наћи нећу...
Узалуд ме тражиш у изгорелим угарцима...
Тама је преда мном као гиљотина...

Дрзнеш се понекад копајући по утроби...
Односиш снове у паперјастим облацима...

Прстима милујеш пљоску и радујеш се...
Утабана стаза ка теби зове, да ли?
Трнутак истине никад неће доћи...
Окрени понекад залазак Сунца...
Ка моме прозору погледај...
Ако волиш , воли лудо, ту сам!
Засијај неким лепим речима...
Аладин ти не би помогао оном лампом...

Вуци терет наше самоће брзо ће крај...
Астро карта нам је лоша и путеви се разилазе...
Нестајем с овог света урезана у стаблу времена.

Велика је ово планета има простора за све...
Реметим ти ритам живота ах, чему то...
Емина је моја песма, туга нам је име...
Молитва за нас није услишена пуцају мехурићи...
Ето краја мојих надања у балончићу од сапунице...
Немири су ти однели душу отели последњи час...
Алкохол те појео и од мене однео.
Цецилија 11.11.2011.

« Poslednja izmena: Mart 04, 2015, 08:15:44 posle podne CECILIJA SC »
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #2 poslato: Mart 04, 2015, 08:05:58 posle podne »
Прелепи локвањи на језеру

Пут је пролазио поред мале увале.
Растиње је зaтварало пут.
Е, онда се морало ићи заобилазним макадамом.
Леп предео украшавало је малено језеро.
Енергично, у моменту зауставило се возило.
Путници к’о омамљени сликали су прелепе биљке.
Идила с божанственим цветовима, измамила је предивне коментаре.

Лепотом локвања сви људи су били опчињени.
Околина зарасла у трску и раскошно распоређено биље
Красило је унутрашњост средњовековне грађевине.
Врежа се уздизала као нежни зелени плиш.
Атрактивна башта богатством је допуњавалa слику.
Њишући се на ветру, тужне врбе су спуштале косе до воде.
Имеле су се приљубиле уз нежно дрвеће.

Негде поред стазе, клупе су привлачиле шетаче.
А, паун се шепурио показујући нежне нијансе перја.

Јато птица разлетело се над зеленилом.
Ехо њиховог певања заустављао се у тамном лавиринту.
Занесени изазовом неколицина људи су кренули да треже тајни пролаз.
Епизода се успешно завршила пред вратима замка.
Рзгледање унутрашњости заустављало је дах код присутних.
Увала са свом том лепотом остала је сваком човеку у сећању.
Цецилија 04.03.2015.


Фотографију снимила Цецилија Холандија 2010.
« Poslednja izmena: Mart 04, 2015, 08:22:22 posle podne CECILIJA SC »
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #3 poslato: Mart 04, 2015, 08:31:51 posle podne »
ГЛАС РАЗБИЈА ТИШИНУ

Грактао је гавран.
Лила је летња киша.
Асфалт је био мокар.
Спас су  врапци нашли под стрехом.
 
Роморила је киша цело поподне,
А, тајне причала шапатом.
Зебле су нечије руке.
Бледо лице тужно се осликавало на прозору.
Избијала је тама из откинутог погледа.
Јаук се проломи зраком,
А, неми пролазник устукну.
 
Трепериле су јасике на месечини.
Искидани парчићи летели су свуда.
Шумеле су тужне тополе.
Изгубљени птић крештао је.
Непознате руке пружале су се...
Уздах из груди разбио је тишину.
ЦЕЦИЛИЈА 27.06.2013.

Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #4 poslato: Mart 16, 2015, 06:54:13 posle podne »
Телефон
Ехо звоњаве до баште се чује...
Лечи ти досаду и болне ране...
Елегичне љубави и заврзламе разне...
Фино те служи ништа не тражи...
О, само батерију му припази...
Наравно и рачун плати!...
Цецилија 16.03.2015.

Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #5 poslato: Mart 17, 2015, 07:32:40 posle podne »
ГДЕ ДУГА СПАВА

Гледала сам плаве зоре
Дамари ме пролазише
Ево и сад сам ту на њој.

Дубинама плавим лебдим
Увијам се у нежне облаке
Грлим пространо небо
А, Сунчев зрак ме греје и голица.

Спопао ме смех од веселих боја
Пловим осликаним једрима
А, тиха близина струји
Висинама узлетесмо загрљени љубављу.
Цецилија 13.03.2013.

Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #6 poslato: Mart 20, 2015, 11:27:14 posle podne »
Једна слатка фaтаморгана
 
Једина рука
Ево је овде
Данима ме
На врело води
Ал, жедна сам.
 
Слатку воду
Лије по мени
Амора стрелу
Титрајем ока
Кости ми реже
Ах, та хладноћа.
 
Фини се прави,
Алтернативу
Тежину сузом
Аламанах остави
Мршти се на то
Оставља траг
Радост из душе
Грохотом слави
А, ехо срца не чује
Никакве знаке
Ајмо живот да слави.
Цецилија 19.02.2013.
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #7 poslato: Jul 14, 2015, 11:19:20 posle podne »
Poslednja kap tuge

Poranila želja
Oslonila se na rosu
Sunce je ugrejalo
Lahor je osušio
Eho je odneo
Dan je čuvao
Njihao je mesec
A u srcu noć

Kao kap, каp,
Akordima pleše
Ponestalo igre
 
Tuga želju ukrala
Ugravirala bol
Grlo se osušilo
Emocije ugušilo…
Cecilija 1.12.2014.
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #8 poslato: Jul 14, 2015, 11:25:03 posle podne »
Све твоје било је...
 
Сан летње ноћи прохујао је с првом олујом...
Ветрови су покренули струјање топлог ваздуха с југа...
Ехо твог имена одзвањао је у етру...
 
Титрале су усне од туге која је топила дане..
Време је убијало ватру страсти...
Опустело је све као снегови Калиманџара...
Још осећам пољупце на мојим очима...
Елегија наше љубави вредна је читаво богатство...
Благи плес руку и загрљаја...
Идила чежње утољена глађу за тобом...
Лепршавост нежних речи задржаних у кутку срца...
Опет плес очију над страстима замршених у струне.
 
Једнакост у узимању и давању додира светлости чулне...
Ехо тишине у загрљају замршених тела у порама ћути и труне...
Цецилија 09.07.2015.
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #9 poslato: Jul 14, 2015, 11:30:56 posle podne »
Све твоје било је посебно...
 
Сан летње ноћи прохујао је с првом олујом.
Ветрови покренули топле струје
Ехо твог имена одзвањао је у етру.
 
Титрале су усне од туге која је топила
Врелину за тобом што гасне ватру страсти...
Опустелих снегова Калиманџара...
Још осећам пољупце на мојим очима...
Елегија наше љубави вредна је читаво богатство.
 
Благи плес руку и загрљаја...
Идила чежње утољена галађу за тобом...
Лепршавост нежних речи засталих у кутку срца...
Опет плес очију над страстима замршених у струне...
 
Једнакост у узимању и давању титравих додира луне...
Ехо тишине у загрљају омамљених тела...
 
Плес дрхтавих лептирића до крајичака душе...
Осмех пун светлости и радости од шапата енергије што крв боји...
Сласт уздрхталих дамара наслоњених на набујале груди...
Енигма недокучива у узрастању поимања илузије нектарoвог праха.
Благ додир дланова као меки баршун...
Нежно спајање Сунца и плавичастог неба...
Осмејак, у углу усне, при упијању последњег пољупца на растанку.
Цецилија 09.07.2015.
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #10 poslato: Jul 14, 2015, 11:47:36 posle podne »
Мој сан је боја и сјај твојих очију...

Милина у срцу
Одсјај на језеру
Јеловина мирисом мами .
 
Северњача сјајем зове
Аморове стреле краду
Нимфе ноћи и спавалице.
 
Једна залутала сова хукну.
Ево нежне лепотице у сну.
 
Беличаста маглина месеца,
Опточила светлошћу, нинфе у колу.
Једрином јелеци попуњени
Ако попуцају лепота ће се угледати.
 
Имеле се заруменеше под лепотом луне.
 
Сјај звезде опточи цео крај...
Једна се спусти нехајно на лице
А, трепавице се нежно померише
Јекну у сну, виле се сакрише под грм.
 
Тргоше се миле руке и миловаше образе.
Вилинска песма одјекну и коло се оплете.
Одједном се отворише миле веђе,
Јасно севнуше прелепе очи,
Измамњен осмех драгог, што чува је у ноћи.
Харфа одјекну још јаче, а милина јурну телом.
 
Огледала се зора у очима плавим...
Чедност тела изатка страст...
Имеле се склопише под нежном лепотом...
Јеле се збуњено савише на доле
Устукнуше виле пред овим призором.
Цецилија 10.04.2013.
 
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #11 poslato: Avgust 10, 2015, 12:26:02 posle podne »
Нема ме у твојим сновима

Нестале су мрвице украдене милости...
Ехо молитви израња из ноћи...
Мезимицом си ме звао...
А, песмом дотакао Божанственим речима...
 
Мелодијом нежне благословене љубави...
Етида наша је пуна нежних нота...
 
У де-молу нестајали смо у прашумама звука...

Тихо, тихо трепериле су струне наше страсти...
Волели смо се нежно и неизмерно...
Опустошили смо путеве жеља...
Јасно показујући колико се желимо...
И, окови стигоше, као лисице се увукле,
Мрсећи мрежу лепљивих сумњи...
 
Сутон је донео агонију, која се као змија
Ноћу увукла у недра, кидајући споне и
Откривајући болесне илузије..
Ватра нас и даље веже у ковитлац чежњи...
Имагинарне искре тутње по сновима...
Милости нема, а зеленило је сустигла јесен туге...
Адађо је заменила грмљавина болних рана...
Цецилија 05.07.2015.


« Poslednja izmena: Avgust 10, 2015, 12:29:52 posle podne CECILIJA SC »
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #12 poslato: Oktobar 08, 2018, 04:34:57 posle podne »
Игра речима

Истетовирана плоча
Грубих линија
Располућено срце
Амфитеатар љубави

Резонанца емоција
Ехо тонова
Чистилиште муза
Имагинарног света
Мозак операције
Амфибија резона
ЦЕЦИЛИЈА 26.09.2018.
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

Odg: Akrostih Cecilija SČ
« Odgovor #13 poslato: Novembar 06, 2018, 06:39:46 posle podne »
Јесен се надвила над пољем (акростих)

Јутарња роса блиста:
Ено, свака травка је посута,
Сунце је сребром купа.
Ехо лавежа одзвања из низине.
Нежном, плавичастом копреном,
 
Село се, беличасто, извија на брегу.
Ехо лавежи одговоре шаље.
 
Набокорени осушен чичак бодљама се кити,
Алармира да ће га и следеће године бити.
Дрворед топола сакрио птице у грању.
Водвиљу, линију Дунава ниже све тању и тању.
Идила бајке, у рукавцу лабудови чисте перје.
Лепеза јесењих боја шарена, снује
А, обала скривена иза разбарушеног грања, царује.
 
Низија, сребри се под дневном светлошћу.
А октобарско време михољданске дане ниже.
Дрвореди чедно преливају боје, подну лишће се клиже.
 
Поља маглом заливена, а сасушена,
Остављају птице гладне без семења.
Љупко јутро заљуљало Сунце;
Елегантно, на небеској љуљашци,
Мазно зраке на низију точи ли точи.
Цецилија 16.10.2018.
Tamo iza duge osmeh budi nove nade.CECILIJA

 

SimplePortal 2.3.7 © 2008-2018, SimplePortal